NAMAZ BOLESNIKA

Bolesnik, koji ne može namaz klanjati stojeći, klanjaće sjedeći, obavlajući ruku i sedždu onako kako mu je zgodno. Ako ne može obavljati ni ruku a ni sedžde, učiniće to išaretom, tj. micanjem glave, sagnuvši je malo niže za sedždu nego za ruku.To je potrebno učiniti, jer mu bez toga namaz ne bi valjao. Ako bolesnik ne može klanjati ni sjedeći, onda će klanjati ležeći, okrenuvši glavu prema Kibli. Ne može li klanjati, zbog teške bolesti, ni išaretom, a to potraje više od dvadeset i četiri sata onda sa te osobe spada ova dužnost, pa kada ozdravi, neće  ni naklanjavati namaze, koji su joj prošli u takvom bolesničkom stanju.

POGREŠNA TUMAČENJA  KUR’AN-I KERIMA

Riječ “tefsir” znači iznošenje i otkrivanje. To je proces obavještavanja (bejana) i otkrovenja (kešf). Riječ “te’vil” znači ukidanje, poništenje ili pribjegavanje. “Tefsir” je davanje značenja. “Te’vil” je odabiranje jednog od mnogih značenja. Nije dozvoljeno davati značenja po našem ličnom razumijevanju (re’ju). Tefsirenje se čini prema pravilima rivajet-a ili nakl-a. S druge strane te’vilenje se čini prema osobinom znanju i mogućnostima. Hadisi šerif kaže, “Ko protumači Kur’ani kerim prema svom ličnom mišljenju je sigurno pogriješio čak i da je u pravu.” Potpuno je pogrešno reći da je značenje Allahove dželle-šanuhu riječi (kelama) tako i tako bez prethodnog istraživanja je li ono u skladu s komentarima Resulullaha sallallahu alejhi ve sellem i njegovih Ashaba kiram radijallahu anhum i (bez prethodnog istraživanja) je li ono u skladu s tumačenjima (tefsirima) prethodnih alima i metodologijom tefsirske nauke (ilm-i tefsir) i bez poznavanja Kurejševićkog dialekta arapskog jezika koji se govorio u doba Resulullaha, i dok se ne razmisli o realnosti (hakikatu) i njegovom alegoričnom (medžazi) gledištu, i bez mogućnosti razlikovanja je li on opšti, lični, sažeti (mudžmal) ili opširni (mufassal) i bez istraživanja razloga zašto je taj ajeti kerim objavljen i je li on nasih ili mensuh. Tefsir je nečija sposobnost razumijevanja Allahovih dželle-šanuhu riječi (kelam-i ilahi) i šta je Allah dželle-šanuhu njima htio reći (murad-i ilahi). Čak i ako je nečije tumačenje po njegovom razumijevanju ispravno, pošto nije izvedeno slijeđenjem prikladne metodologije, ono je greška. Ako je njegovo tumačenje neispravano on postaje kafir. Isto je tako grijeh i prenošenje hadisi šerifa za koje ne znamo jesu li ispravni (sahih) ili pokvareni; bez obzira na njihovu ispravnost ili pokvarenost. Takvoj osobi nije dozvoljeno da čita hadise. Da bi mogli prenijeti hadis iz knjiga hadisa mi moramo imati idžazet (dozvolu, diplomu) od alima hadisa. Jedan hadisi šerif kaže, “Ko izumi rečenicu i kaže da je hadis biće kažnjen u džehennemu.” Onim, koji nemaju idžazet (dozvolu, diplomu) od alima tefsira je dozvoljeno da kažu ili napišu o Kur’ani kerimu ako su to (što kažu ili napišu) uzeli iz knjiga tefsira. Oni koji posjeduju gore napisane uslove mogu bez idžazeta prenijeti (nakl) tefsir i hadis. Nije džaiz (dozvoljeno) uzimati pare za davanje idžazeta (dozvole, diplome). Onom ko pokaže neophodne kvalifikacije je vadžib dati diplomu. Onim koji nemaju neophodne kvalifikacije je haram dati diplomu.