KEFFARET ZA (PREKINUTI) POST (2)

Neko ko je stalno bolestan, ili prestar, da posti šezdeset dana, on treba da jedan dan nahrani šezdeset siromaha. (Da bi to učinio) potrebno je da - u jednom danu, dadne dva puna obroka šezdesetorici gladnih ljudi. Nije potrebno da svi jedu isti dan. Takođe je ispravno i dnevno dati dva puna obroka jednoj osobi šezdeset dana, ili dnevno jedan pun obrok, stotinu i dvadeset dana. Ili, on može dati pola sa’ [hiljadu sedam stotina i pedeset grama] pšenice ili bražna ili jedan sa’ geršla, groždžica ili hurmi svakom od šezdeset siromaha. Takođe je dozvoljeno dati i ekvivalentnu vrijednost istih u hljebu, ili drugoj vrsti imovine, ili u zlatu, ili u srebru, ili u novcu - svakom od šezdeset siromaha; ili dati istu sumu - jednom siromahu - šezdeset uzastopnih dana. U knjizi Bedaji’ piše da siromasima možemo dati fulus (papirnati novac) da se nahrane umjesto da ih mi hranimo. Ako dadnemo u jednom danu, jednom siromahu, ukupnu količinu hrane za šezdeset dana dali samo mu samo za jedan dan. (Brojaće se da smo dali samo za jedan dan - prevodilac.) (Formula za plaćanje keffareta za (prekidanje) posta je: Nahraniti dva puta, u jednom danu, šezdeset istih siromaha. Ili, hraniti jednog fakira, dva puta dnevno, šezdeset dana. Ili, hraniti jednog fakira, jednom dnevno, stotinu i dvadeset dana - prevodilac.) Ako jednom nahranimo stotinu i dvadeset siromaha, moraćemo ih još jednom nahraniti. (Jer se smatra kao da smo, jednom u danu, nahranili šezdeset siromaha - prevodilac). Ako nahranimo šezdeset siromaha ujutro a onda šezdeset drugih siromaha naveče moraćemo ih još jednom nahraniti; ili ćemo nahraniti uveće one, koje smo nahranili ujutro, ili ćemo nahraniti ujutro one, koje smo nahranili uveče. Ili ćemo svakom od šezdeset sitomaha dati imovine koja je ekvivalentna jednom Sadaka-i fitru. Ako svakom od šezdeset siromaha dadnemo - za dva keffareta - duplu količinu [jednog sa’] pšenice platili smo samo jedan keffaret. Onom, ko može kupiti roba, nije dozvoljeno postiti (umjesto da kupi roba) niti je onome, ko može postiti, dozvoljeno da hrani siromahe (umjesto da posti). Ako je bolesnik, ili starac siromah, on će nahrani siromahe kada se obogati. Za keffaret moramo formalno zanijjetiti (odlučiti).

Ko ima iman ne smije vjerovati riječima ireligioznih i prekinuti s postom. Post nam neće dati bolest. Post ojačava slabe i polira razum. Allahu teala nam samo naređuje ono što je za nas korisno. On nam ne naređuje ništa što će nam nanijeti štetu. Oni koji imaju uzur (vjerski opravdan razlog), i ne mogu da poste, naposte kasnije - na kaza. Ali, kada ne mogu postiti, oni moraju potajno jesti. Oni koji ne poštuju post i jedu na javnim mjestima - u prisustvu muslimana, i oni koji obmanjuju postače i spriječavaju ih da poste, gube svoj iman. Grijeh je po danu držati otvorene poslove u kojima se služi hrana i piće kao što su aščince, kafeterije, kasina, bifei. Zarada koju oni zarade od onih, koji ne poste, je halal ali je habis (prljava) i štetna. Oni moraju ovakve institucije otvoriti iza iftara. Prevedeno sa knjige Se’adet-i Ebedijje.

VJEROVATI KADER (7)

Sposobnost rađenja ili nerađenja nečega je stvar kudreta. Više voljetiti i izabrati da se jedno djelo uradi ili ne uraditi se zove ihtijar (slobodan izbor). Željenje da se uradi ono što smo odabrali se zove irade(želja, volja, htjenje). Prihvatanje ili odobravanje nečega se zove riza (zadovoljstvo, pristanak, saglasnost). Kada se želja (irade) i moć (kudret) ujedine, pod uslovom da imaju na nešto uticaj, desi se stvaranje (ili halk). Ako se oni ujedine bez uticaja to se onda zove kesb (dobijanje, sticanje). Stvaralac (Halik) nije svako ko može izabrati. Slično tome mi ne moramo pristati na sve što smo poželjeli. Allah dželle-šanuhu je Halik (Stvaralac) i Muhtar (Onaj koji ima izbor). Čovjek je kasib (posjednik sticanja) i muhtar (onaj koji ima izbor).

Allah dželle-šanuhu hoće i stvara oboje, i ta’at (dobra djela, djela koja Allah dželle-šanuhu voli) i grijehe (loša djela, djela koja Allah dželle-šanuhu ne voli) Svojih robova. Ali, On je zadovoljan i voli (razi) dobra djela (ta’at). On nije zadovoljan i ne voli i ne odobrava grijehe. Sve nastaje Njegovom voljom i stvaranjem. On kaže u značenju sto dvadeset drugog ajeti kerima sure En’am, “Nema boga osim Njega. Samo je On Stvaralac (Halik) svega.”