PODSTICANJE

(Fitna)

Fitna je nanošenje problema i belaja drugima, kao na primjer, slijeđenje politike koja će utrti put vojnom preuzimanju vlasti. Hadisi šerif kaže, “Fitna spava. Neka je Allahovo džellešanuhu prokletstvo na one koji je probude.” Podizanje ustanka protiv zakona zemlje i države je buđenje fitne. Fitnu je haram izazvati. To je teži grijeh od bespravnog ubistva. Islam takođe zabranjuje (haram je) i pobunu protiv okrutne vlade koja upražnjava drakonske i tiranske mjere. Ako bi izbio ustanak protiv tiranske vlade svako podržavanje potlačenih pobunjenika je takođe zabranjeno. Šteta od ustanka i grijeh koji ga prati je veći od štete i grijeha koji se nalazi u okrutnosti.

Jedan drugi primjer fitne je (imamovo) duže učenje sure nego što je sunnetom preporučeno i produživanje namaza. Ako su svi učesnici džema’ata saglasni sa ovim njegovim dugim učenjem onda to ne bi bila fitna; bilo bi dozvoljeno. Takođe se smatraju fitnom i vazovi i članci hodža i vjerskih ljudi koji su izvan razumijevanja njihovih slušalaca ili čitača. Mi trebano razgovarati s drugim osobama na nivou koji oni mogu razumjeti. Niko ne smije narediti muslimanima ibadet koji oni ne mogu izvršiti. Umjesto toga, oni ih trebaju savjetovati da rade ibadete koje mogu izvršavati čak i ako se taj savjet temelji na slabom (za’if) fikhskom dokazu. Mi takođe trebamo biti pažljivi da ne izazovemo fitnu dok činimo emri ma’ruf (naređivanje onoga što islam odobrava). Nama nije naređeno da se izlažemo opasnosti sa činjenjem emri ma’rufa. Mi ne smijemo ni u vjeri niti ikad u dunjalučkim poslovima izazivati fitnu i drugima nanositi štetu. Emri ma’ruf koji proizvodi dunjalučke gubitke je dozvoljen. On je u stvari džihad. Međutim, ako nisi dovoljno strpljiv da ga podneseš trebaš od njega odustati. U vrijeme fitne je preporučljivo izbjegavati društvo i biti kod kuće. Ako se upetljaš u fitnu strpljenje je jedini izlaz.

ISTIGFAR DOVE

Hazreti Muhammed Masum(kuddise sirruh) ovako piše drugi tom, osamdeset (80.) pismu u njegovoj knjizi Mektubat:

Da se eliminišu belaji i brige jako je korisno učiti istigfar. To je često iskušeno. [On pomaže onima kojima je došao edžel (smrtni čas) da presele bezbolno i bezbrižno na ahiret.] Jer, hadisi šerif kaže, “Ako čovjek stalno, puno (često) uči istigfar, Allah dželle-šanuhu će ga spasiti od dertova(muka, jadova, bolova) i briga. On će mu poslati rizk (opskrbu) odakle se ni ne nada.” [Hadisi šerif koji se navodi u knjizi Merakil-felah kaže, “Ko poslije svakog namaza prouči tri puta ‘estagfirullahel’azim ellezi la ilahe illa huv el-hajjel-kajjume ve etubu ilejh’ njemu će svi njegovi grijesi biti oprošteni.”] Ovaj fakir [tj. Muhammed Ma’sum] uči 70 istigfara poslije svakoga farz-namaza. Ja prvo, slijedeći uputu u hadisi šerifu, proučim tri puta “estagfirullahel’azim ellezi la ilahe illa huv el-hajjelkajjume ve etubu ilejh”, a onda ostatak broja (tj. 67 puta) proučim samo “estagfirullah”. Značenje ovoga je “O moj Allahu oprosti mi!”. Pogledaj 125. stranicu. Ali bin Ebu Bekir [Ovo ime se često spominje u djelu (radu) na arapskom jeziku koje se zove Misbah-ul-enam] kaže u knjizi Mearidžulhidaje, “Najčuveniji od svih istigfara je onaj o kojem nas je obavijestio naš Poslanik (koji je rekao), ‘Onaj ko prouči dvadeset pet puta istigfar-dovu “estagfirullahel’azim ellezi la ilahe illa huverrahmanurrahim el-hajj-ul-kajjumullezi la-jemutu ve etubu ilejh Rabbigfir li” njegovu sobu, familiju, kuću i grad neće zadesiti kaza (tj. nesreća, propast, katastrofa) i belaj.’” Ova istigfar-dova se mora još i dodatno na svakom sabahu i akšamu tri puta proučiti. Hadisi šerif koji je napisan na 123. stranici knjige Tergib-us-salat kaže, “Ko na dan džume prouči tri puta prije sabah-namaza istigfar-dovu, to jest, ‘estagfirullahel’azim, ellezi la ilahe illa huv el-hajjel kajjum ve etubu ilejh,’ njegovi grijesi i grijesi njegove majke i njegovog oca će biti oprošteni.” Svaki dan kada idemo na spavanje trebamo što više puta izgovoriti “Ja Allah, ja Allah, estagfirullah min kulli ma kerihallah” i onda, na kraju, jednom proučiti kelime-i tevhid.