HADIS-I ŠERIFI ZA NAMAZ

U jednom hadisu se kaže:

“Allah dželle šanuhu daje osamnaest tegoba onome ko ne klanja namaz bez ikakvog opravdanja. Šest ih je na ovomsvijetu, tri prilikom umiranja, tri u kaburu a tri kada se podigne iz kabura”.

Šest tegoba na ovome svijetu:

1- Nema bereketa u životu onog ko ne klanja.

2- Na licu mu neće biti ljepote i dragosti onih koje

Allah dželle šanuhu voli.

3- Neće dobiti nagradu ni za kakvo dobročinstvo.

4- Dove mu neće biti primljene.

5- Niko ga neće voljeti.

6- Neće imati koristi od lijepih dova muslimana.

Tegobe prilikom smrti:

1- Teško će ispustiti dušu.

2- Umrijet će gladan.

3- Iako pije mnogo vode, umrijet će u bolovima zbog žeđi.

Tegobe u kaburu:

1- Kabur će ga stijesniti. Kosti će mu ulaziti jedne u druge.

2- Kabur će mu biti napunjen vatrom. Spaljivat će ga bez prestanka.

3-Allah dželle šanuhu će mu u kabur poslati veliku zmiju koja ne liči na

ovozemaljske zmije. Svaki dan će ga u vrijemenamaza ugristi. Neće ga pustiti niti jednog trena.

Tegobe na sudnjem danu:

1- Meleki kazne, koji vode u džehennem, će stalno biti sa njim.

2- Srest će Allaha dželle šanuhu srditog.

3- Polaganje računa će mu biti teško i biće bačen u džehennem.

ŠTA JE VEHABIZAM?

Osnivač vehabizma je Muhammed bin Abdulvehhab. On je rođen 1111./1699. g.n.e. u jednoj kasabi, u oblasti Nedžda, koja se zove Hurmejle. Umro je 1206./1791. g.n.e. u Der’ijji. On je prvobitno putovao u Basru, Bagdad, Iran, Indiju i Damask radi turizma i trgovine. On je 1125. godine po Hidžri upao u zamku jednog engleskog špijuna čije je ime bilo Hempher. Englezi su njega upotrijebili u svojim planovima uništavanja islama. Naša knjiga Confessions of a British Spy (Ispovijesti engleskog špijuna) iznosi na vidjelo događaje koji su doprinjeli uspostavljanju vehabizma. On je čitao knjige Ahmeda ibni Tejmijje. Ove knjige su bile uperene protiv ehli sunneta. On je takođe poznat i pod imenom šejh od Nedžda. Engleski novci, oružje, seljaci, stanovnici Der’ijje i njihov vođa Muhammed bin Sa’ud odgovorili na njegove njegove ideje i pružili mu pomoć. Vehabizam je kombinacija ideja vjerskog pokvarenjaka Ahmeda ibni Tejmijje i laži engleskog špijuna Hemfera (Hempher). Knjiga Mir’at-ul-Haremejn je izdata 1306./1888. g.n.e., dok je Abdullah bin Fejsal bio vođa vehabija.Većina ovdje navedenih podataka je uzeta iz knjige Mir’at-ul-Haremejn:

Muhammedov otac, Abdulvehhab, je bio dobar musliman. I on i alimi Medine su savjetovali svakog, sa kim su dolazili u dodir, da ne razgovara s Abdulvehhebovim sinom jer su, na osnovu njegovih riječi, imali dojam da će on krenuti pokvarenim putem. I on je, zaista, 1150. godine po Hidžri objavio vehabizam.