PIRINAČ KOJE SE UVEĆAVA

Yahja Baba je za vrijeme Bajezıd Hana bio u Edirnama u Bajezid kule kuhar. Pravio je prijateljima kompot, ćevap, povrće, zitarice, ali njegov specijalitet je bio pilav (jelo od prinča) prinač bi prebiro uz salavate, masnoću bi istopio uz tekbir. So bi dodavo uz Bismilah, a vodu dodavajući ućio bi Fatihu. Njegovog pilava je bilo dovogljno svima da jedu, čak bi i ostajalo. Ali Pilav koji ostane on nije bacao nego bi odnio i dao ribama u rijeku da jedu.

Oni koji su bili zaduženi za davanje hrane vidjevši da pilava ostaje kuharu su seve manje i manje počeli davati pirinča. Ali bez obzira na to pilava bi dovoljno svima bilo i opet bi ostajalo. Jedan dan su otišli ispričalı sultanu šta se deševa. Taj dan su kuharu dali najmanje pirinča. Ali on kao i svaki dan učeći je spremio pilav. Svima je bilo dovoljno, a ostatak je odnio ribama. Davajuci ribama sultan ga je uhvatio i rekao:

“Šta se ovo dešava, ili ti državnu imovinu rasipaš?”

Kuhar se mnogo zbunio.

Ribe su tada progovorile:

“Sultane zar ono što ostane od vas višak žao ti je da nam daš?”

Kuhar od stida nije znao šta da radi sjeo je na sedždu i počeo da klanja. Tako je klanjajući umro.

GDJE SE TREBA REĆI HAMD

Vadžib je reći hamd (elhamdulillah) u namazu. Sunnet reći hamd na hutbi, prije svaki dove, i nakon što smo jeli i pili. Mubah je reći hamd, kad god se sjetimo. Mekruh je donijeti hamd na prljavim mjestima. Haram je donijeti hamd nakon što smo jeli I pili nešto, što je haram, čak može izazvati i kufr.