DAREŽLJİVOST

Naš Pejgamber alejhisselam, ovako je rekao Zubejr bin Avvamu:

«Zubejre! Allahu teala voli kad se imetak troši na svom putu. Ne voli skrtost. Darežljivi su vlasnici povjerenja od Allaha dželle šanuhu. Škrti nisu u potpunosti vlasnici povjerenja. Nemaju bliskosti ni sa kim. Oni sumnjaju da nam izdržavanje dolazi od Allaha dželle šanuhu. Koji su vlasnici povjerenja od Allaha dželle šanuhu ulaze u Džennet. Koji sumnjaju u povjerenje ulaze u Džehennem. Allah dželle šanuhu ovako kaže:

(Ey moji robovi! Ja sam vas Bog! Vi ste moj narod. Vama ja lično dajem izdržavanje. Zbog izdržavanja nemojte naprazno sami sebe maltretirati! İzdržavanje od mene tražite! Vaše potrebe zaželite, mene zamolite, od mene tražite! Vi samo svojim potrebama, užitcima budite sudija, ja ću vam izdržavanje poslati.

Ej moj robe! Za moj pristanak, tebi što sam dao, ti prema meni izvršavaj dužnosti, na mom putu troši, ja ču prema tebi dobročinstvo povećati. Ti ako držiš otvorenu ruku ja ću ti izdržavanje proširiti. Škrtost ako praviš izdržavanje ćuti sužiti. Ono štoti pošaljem pa ti imetak skupljaš, pa blogajnu praviš, ja tebi više neću poslati.

Vrata od izdržavanja su dan noć otvorena. İzdržavanje je svakome namjerjeno, i prema dobročinstvima, datoj sadaci prema tome ga šaljem. Koji daje drugom, hrani i napoji ja ću mu poslati. Škrtima ću smanjiti slanje).

Zubejre! Allah dželle šanuhu voli darežljivost. Pa makar neka je to jedna hurma.

Zubejre! Jedi i nahrani! Ako svoj imetak i pare od drugoga sakriješ, ne nahraniš, i drugi će od tebe sakriti neće te nahraniti. Ako uskost pokažeš, uskost ćeš vidjeti! Ako snagu pokažeš, snagu ćeš vidjeti!»

SEDŽDE-I TILAVET

Vadžib je učiniti sedždu, kada se prouči  u Kuranu (ajet-i sedžde), tj. ajet, u kojem se spomina sedžda. Takvih ajeta u Kuranu ima 14 (četrnest), i kod svakog je sa strane, na listu Kurana, označeno, da treba sedždu učiniti.

Vadžib je  učiniti sedžde-i tilavet i onome, koji prouči dotično aje, kao i onome, koji ga sluša. Ovom prilikom čini se samo jedna sedžde, (samo se jedanput padne ničice) Kada se pođe na sedždu i kada se ustaje sa sedžde, izgoveri se tekbir (Allahu ekber), isto kao i kod namaske sedžde. Prilikom izgovoranje tekbira, ne treba dizati ruke i formirati safove, nego gdje je ko zatekne, tu će i sedždu učiniti. Kad se u namazu prouči (ajet-i sedžde) treba odmah sedždu učiniti.